PREPREKE NA PUTU MEDITACIJE
VODIČ ZA RAZUMEVANJE I REŠAVANJE BLOKADA PRE, TOKOM I NAKON MEDITACIJE
U ovom vodiču ću vam pokazati kako da prepoznate, razumete i prevazidjete prepreke pre i tokom meditacije.
Kako se izboriti sa našim unutrašnjim demonima?
Kako ih prepoznati, dozvati i neutralisati njihovu moć?
Ili makar učiniti da njihov destruktivni uticaj ima manje štetne posledice?
Čini se da je početak odgovora u drevnim tradicijama.
Naime, u starim kulturama su se često praktikovali rituali koji su za cilj imali borbu protiv zlih duhova, milost više sile, prizivanje određenih energija i slično.
I vrlo često je fokus bio na jednoj stvari – imenovati ono protiv čega se borimo ili šta želimo da privučemo. Kroz maske, ritule, plesove, katarzične ceremonije ili obrede shodno određenom vremenu i kulturi.
Cilj je naći pravi pokret, pravu reč kroz određenu ritualnu dramu. Naći način na koji unutrašnji demoni žele da komuniciraju sa nama i šta im je tada cilj. Da li im treba priznanje da uopšte postoje, da li im je potrebno da zajednica žrtvuje nekoga ili nešto zarad sopstvenog spasenja, ili prosto žele da izazivaju određena stanja i emocije – strah, stid, bes, krivicu, žudnju, zavist…
Ne manje bitan je način njhovog pojavljivanja – možda žele da se prikažu kroz ples; ili kroz molitve; ili kroz složene rituale; možda im trebaju suptilni i složeni načini sakrivanja – kroz maske , kostime ili razne tetovaže i maskiranja.
Stvari postaju složenije:
Demoni se mogu udruživati, praviti od sebe dobre ili loše bogove-jednog ili više njih, stvarati saveze, složene sisteme hijerarhije važnosti i međuodnosa. Međusobno mogu ratovati, uništavati se ,ali i voleti i žrtvovati se jedni za druge. Često se zna redosled njihove snage i moći.
Prevedeno na našu ličnu ravan, to su naša unutrašnja uverenja(čija se moć i istina ne dovode u pitanje)- napr.“.. isplati se biti dobar..;.. treba poštovati autoritete.., ..ne smeš pokazati emocije..; ..za ljubav treba žrtvovati sve…“
Konačno, svoje pojavne oblike pretvaraju u legende, priče i narative bezbrojnih tema i varijacija: borba dobra i zla, prolasci kroz bolne transformacije, put heroja, sukob svesnog i nesvesnog, sukob pojedinca i zajednice, drama usamljenog izgnanika i mnoge druge.
Ili, opet, u ravni lične priče koju svako od nas ima to može da zvuči ovako:
„…nešto suštinski nije u redu sa mnom..;.. moram sve sam jer me niko ne razume..; ..ovaj svet je opasno mesto i moram biti na oprezu sve vreme..; ..ako pokažem slabost pregaziće me…“
Šta sada?
Šta nam je svetiljka svesnosti i razumevanja kada se nađemo u ovoj šumi našeg unutrašnjeg psihološkog prostora?
Prepunog utvara, vilenjaka, dobrih vila i zlih čarobnjaka, otrovnih insekata, lukavih zmija, ali i dobroćudnih šumskih pomagača – mudra sova, izdržljivo magarence, snažni meda.
Konfuzija raste – neke od njih vidimo i osećamo,a neke samo naslućujemo; nismo sigurni da li nam je neko prijatelj i saveznik ili nije; ne znamo da li je nešto realno ili samo fantaziramo…
Šta da radimo sa našim bolnim unutrašnjim sukobima, narastajućim napetostima i nekontrolisanim negativnim mislima?
Uf!
Baš nezgodno i bezizlazno deluje ova slika. Ima li nade da se snađemo u njoj?
Dobre vesti: ima nade i možemo se snaći u njoj.
Dakle, razmišljajmo ovako:
Da bi se oslobodili naših neželjenih uznemirujućih stanja, bolnih emocija i dugotrajne patnje, potrebna nam je alatka koja će nam pomoći u tome.
Ona se zove meditacija .
To je naša moćna dobra vila.
Ali, postoje demoni kojima je posao da nas napadaju, vrište i čupaju kad dobra vila krene da nam pomaže. Prvi korak u borbi sa njima je – prepoznati ih , dati im ime i uperiti svetlost svesnosti u njih. Tada će oni početi da gube svoju moć i destruktivnu kontrolu.
Zbog toga sledi poternica- spisak najproblematičnijih demona, tj. prepreka meditaciji. I kao na svakoj poternici , potrudiću se da dam što detaljniji opis – kako se koji zove, šta radi, čime se hrani-šta ga održava u životu , a šta ne voli i od čega beži.
Krenimo redom…
DEMON #1: ŽUDNJA („GRABEŽLJIV UM")
Hoću ovo.
Treba mi ono.
Želim to.
Znamo svi dobro ovakve osećaje. Oni su nam potrebni da bi funkcionisali u realnom životu i nema tu ništa sporno. Ipak, da pogledamo stvari izbliza…
Očigledno, postoje razni nivoi i aspekti naših želja. Oni pozitivni – želimo dobre i lepe stvari sebi i drugima; ali i negativni – želimo loše i štetne stvari za sebe i za druge. Što svesno, što ne.
No, postaje nezgodno kada naše želje odu u krajnosti. To su situacije i ponašanja koje prepoznajemo kao : zavisničke tendencije (cigarete, droge, internet, …); neumerena ambicija; preterana zavist; preterana sujeta, ljubomora ili slično.
Dakle, kao da postoji vrsta unutrašnje gladi koja sve vreme govori :
„kada bih imao više novca, bolji auto, veću kuću, drugog partnera…- bio bih srećniji“.
Jasno, nisu samo materijalne stvari u pitanju – isto važi za lepši ten, bujniju kosu, stepen šarma i duhovitosti, poziciju u društvu i slično.
Primetimo sada jedno malo lukavstvo ovog demona. On u prvi mah kaže „…voleo bih da probam…“, ali na kraju obično završava sa „…moram to da imam…“ i njegov razvojni put između to dvoje može biti vrlo kratak.
No, hajde sada da vidimo kako se on pojavljuje kada osoba krene sa meditacijom. Iz nekih njenih razloga i potreba – na primer , želi da smanji unutrašnju tenziju, ima jakog unutrašnjeg kritičara, ne zna šta će sa svojim negativnim mislima ili slično.
Šta se dešava tada?
Šta poručuje Žudnja?
Nešto ovako…
„…hoću da ova nervoza prestane odmah…“
„… moram da se opustim brzo i lako…“
„… hajde prvo malo da odem u fantaziju, smara me ova tvoja meditacija…“
„… daj prvo da pojedem nešto…“
„… bolje da malo gledam seriju, pa ćemo posle…“
U ovim momentima na nama je da budemo svesni da se to dešava. Da ostanemo prisebni i da kažemo sebi „…u redu , evo je Žudnja…“.
Pokušajmo da se ne poistovetimo sa njom i ponovimo ovu kratku rečenicu u sebi svakih desetak sekundi.
Osetimo svoje telesne senzacije – kako dišemo, da li ima napetosti u stomaku, grudima, vratu..? Da li osećamo da se grčimo, stežemo, smanjujemo ili šta god?
Kada dozvolimo sebi da osetimo sve te senzacije, bez osuđivanja i blokade, primetićemo sledeće:
Iza napetosti koju pravi Grabežljivi um je osećanje boli i patnje.
A ono potiče iz ideje da nam nešto nedostaje, da nismo potpuni i da smo u nekom večitom manjku.
Kao i da smo odvojeni od osećanja smisla, celovitosti i jasnoće.
Ali, nije to naša krivica.
Kultura u kojoj živimo nam diktira neprekidnu potragu za zadovoljstvima( lajkovi, novi trendovi, dominantni društveni običaji…) i to je mesto gde Grabežljivi um buja i raste, nevezano za meditaciju. Jedino što on u njoj bude ogoljen , pa onda počinje da se buni i traži ono na šta je navikao.
Ipak, šta se desi kada dosegnemo neko zadovoljstvo? Da li Žudnja prestaje?
Kao što nam je dobro poznato, odgovor je – uglavnom ne. Ili, čak iako se to desi, kratkog je daha.
Dakle, da sumiram stvari i pojednostavim ih:
Kada osetimo tokom meditacije jaku žudnju za bilo čim , imenujmo ovog demona, dozvolimo mu da bude tu i osetimo šta je njegova prava potreba. Možda osećaj usamljenosti , straha ili praznine? Ne bežimo od toga, nađimo način da mu izađemo u susret i pokušajmo da razumemo njegovu poruku.
Ne ulazimo u sukob, već zauzmimo ispravan stav prema njemu. A to je stav blagosti, razumevanja, otvorenosti i radoznalosti.
Budimo svesni da početak meditativnog iskustva za Grabežljiv um znači veliko uznemirenje. Jer će možda pokuljati prevelika ambicija, želja za dominacijom nad drugima, težnja za materijalnim…
Nije baš u skladu sa spiritualnim aspiracijama, zar ne?
Ali, i to je deo procesa.
Verujte u njega, verujte u mir i svetlost u sebi i sve će biti u redu.
DEMON #2: BES
Ovaj demon je mnogo više bolniji za osobu od prethodnog.
Grabežljivi um može biti lukav i zavodljiv, ali Bes je više energizovaniji i direktniji.
On ima svojevrsnu plamteću energiju koja guta sve pred sobom i koju nije lako ugasiti.
Razlog tome je što Bes ima jako biološko utemeljenje – prosto, ljudi burno i instinktivno reaguju kada se boje ili imaju averziju prema nečemu .
Ali, još interesantnije je da možemo osećati Bes prema ljudima ili događajima koji su davna prošlost.
Ili, korak dalje – prema nečemu što se uopšte nije desilo, a mi bi voleli da jeste!
Uopšte uzev, mnogo ima razloga za Bes, a njegova glavna osobina je da boji mnoga polja našeg života i shodno tome, predstavlja patnju koju je teško ublažiti, a pogotovo eliminisati.
Njegova suština je: ne sviđa mi se neki aspekt realnosti!
Kada smo u meditativnom procesu, i on pojavi, treba reći sebi „…da, evo ga Bes, pojavljuje se , prepoznajem ga…“. Pratimo njegovu snagu, možda se vremenom menja , ili transformiše u nešto drugo. Kakav efekat ima na naše telo? Da li disanje postaje pliće, ubrzanije; da li se javlja tenzija u stomaku, grudima, vilici, vratu…?
Šta Bes kaže?
Nešto ovako…
„ …Mrzim XY…“
„…Neću da bude XY…“
„… Ne sme da postoji XY…“
„…Uplašen sam i besan zbog XY…“
Naravno, nije lako sa balansiranom i fokusiranom pažnjom biti svestan njegovih reči.
Prosto, nalazimo se u jakom emotivnom i energetski nabijenom vrtlogu i teško je stvoriti mentalnu distancu od njega.
Zato možemo sebi pomoći na sledeći način:
Primenićemo tzv. duplu(paralelnu) pažnju: bićemo svesni ritma svog disanja bez da ga usporavamo ili ubrzavamo i istovremeno pratiti šta se dešava sa Besom- šta poručuje i kako se menja.
Ukoliko istrajemo u tome, počeće da se pomalja ono što je ispod njega.
Najčešće su to dve stvari: povređeni smo i u stanju bola, ili smo uplašeni.
Osvrnimo se tada na svoj život i osetimo da li ima istine u tome.
I zatim, sledeći put kada počne da se pomalja narastajuća plima Besa fokusirajmo se na njegov uzrok. Velika je verovatnoća da će izgubiti svoju moć i energizovanost!
Budimo sada malo pravedni i zapitajmo se: ima li neke koristi od njega?
Ima.
Evo koje su:
Bes nam pokazuje gde smo se zaglavili; koje su naše granice; da li nas besnim čine neka naša čvrsta uverenja i stavovi; i konačno kakva nam okruženja i ljudi prijaju i hrane nas, a koja nam smetaju i ljute.
Takođe, često nam pomaže oko prepoznavanja naših ograničenih ideja o tome kako bi nešto trebalo da izgleda.
Dakle, dosta toga korisnog saznajemo u prisustvu ovog demona. Budimo toga svesni i nemojmo se truditi da ga se momentalno otarasimo smatrajući ga „neduhovnim“ ili slično.
Sve jake emocije su zapravo izvor naše životne sile i pokretačke energije i korisno je da budemo saveznici sa njima, a ne sukobljene strane.
Tokom meditacije će se desiti da mnogo puta uđemo u bliski kontakt sa Besom i relativno dugo će trajati dok naš odnos sa njim ne bude izbalansiran i konstruktivan.
Jer, upamtimo – meditacija nije proces gde želimo da se otarasimo bilo čega, već je u pitanju ideja da otvaranjem ,prihvatanjem i razumevanjem teških i negativnih emocija unapredimo sebe kao ljudsko biće.
DEMON # 3: STRAH
Nema ljudskog bića koje ne oseća strah.
Češće ili povremeno; zbog ovoga ili onoga.
Kao i prethodna dva demona, i ovaj ima vrlo jako i duboko biološko utemeljenje i osnovu.
Naš nervni sistem i naše telo je osmišljeno tako da mu primarni zadatak bude bezbednost, to jest očuvanje sopstvenog integriteta. Telesnog , ali i psihološkog.
Ukoliko se javi pretnja po jedno ili drugo, aktiviraju se vrlo precizni automatski mehanizmi koji imaju ulogu da nas zaštite. Njih prepoznajemo uglavnom kao refleksne telesne reakcije – ubrzavanje rada srca, znojenje, digestivni organi ulaze u poseban režim, širenje zenica, grčenje određenih mišićnih grupa i slično.
Počinje lučenje određenih hormona, unutrašnji organi menjaju režim rada, cirkulacija krvi takođe.
Telo se priprema za režim borba/ beg; ali i za kolapsiranje/onesvešćivanje, zavisno od stepena opasnosti.
Sve nabrojano su telesne manifestacije Straha i sa njima smo načisto – poznate su nam i ne dovodimo ih u pitanje.
No, kako stoje stvari na psihološkom planu? Da li znamo čega se bojimo i kako pravilno treba da odreagujemo?
Odmah da kažemo, nije to lak zadatak.
Zašto?
Zato što dominirajući deo našeg uma – emotivni deo(sistem) sve vreme zabrinuto govori i pita se“ …A šta ako…?“; „..Šta drugi misle o meni?“
Njega ne zanima racionalna analiza stvarnosti; on je prosto sve vrema na oprezu.
To za posledicu ima da je ljudima vrlo teško da ga umire i da mu poruče…“sve je u redu, ne moraš brinuti…“.
Prosto, on brine; to je njegov posao i njegova sva uloga. Refleksno traži mesta i situacije gde ćemo mi biti što bezbedniji, ali taj zadatak se nikad ne završava- što se njega tiče, svaki dan je novi izazov i nova opasnost.
Kako izgleda njegova uloga kada osoba krene sa meditacijom?
Kada se uđe u meditativni proces, obično počinju na površinu da izlaze razne nesvesne, prigušene sklonosti našeg uma. Razni besovi, žudnje i slično. Dakle, nema više mira, gubi se kontrola i situacija nije predvidiva.
Tada se aktivira strah i on nas uzbunjuje alarmom – „…pažnja, pažnja, stvari nisu pod kontrolom. Opasnost preti…“.
Dakle, sve uznemirenosti su se pojavile, poremetile ravnotežu i naš emotivni sistem ne zanima tačno šta je u pitanju. Bezbednost je ugrožena i on reaguje kako misli da treba. Možda će meditant osetiti da mu srce lupa brže, da mu se dlanovi znoje, da ima jaku želju da prestane sa meditacijom i slično tome.
Kako odreagovati?
Biti svestan da se Strah pojavio, imenovati ga, recimo sa „…o, evo ga Strah opet; nema problema; dobrodošao…“. Zatim se fokusirati na svoje telo, „uzemljiti „ se, osvestiti svoje disanje. Budimo svesni da je on refleksna reakcija koja nam koristi i ima svoju evolutivnu ulogu.
Razumimo da nam je prijatelj i saveznik,a ne saboter i rušilac našeg mira.
Rečju, prepoznati ga, dozvoliti mu da bude tu i lagano ga umirivati do zadovoljavajuće mere.
Nakon toga će naša smirenost i staloženost imati jedan nov kvalitet i dubinu.
„JEDINI NAČIN DA SE REŠIM STRAHOVA JE DA NAPRAVIM FILMOVE O NJIMA“
Alfred Hičkok
DEMON # 4: OSUĐIVANJE (KRITIKOVANJE)
Da li imate svog unutrašnjeg kritičara?
Ne brinite, niste jedini.
Za mnoge ljude je unutrašnja sabotaža glavna i najbolnija tema njihovog života.
Obično je tu negde i brat blizanac – kritičar „spoljašnje „ realnosti. Njega propoznajemo lako; to je onaj čiji je odgovor na većinu životnih situacija „…nešto ne valja u vezi ovoga…“
Kako da se oslobodimo patnje Osuđivanja?
Ako pokušamo sa „ Oh, ne bi trebalo da osuđujem…“ , šta dobijamo? To je još jedna presuda. Ne valja.
Šta raditi umesto toga?
Za početak, prepoznati ovog demona i dozvoliti mu da se pojavi. On obično funkcioniše kao snimljena traka koja se neprekidno premotava i komentariše svet oko sebe iz ugla sudije.
Nije mu bitan objekat komentarisanja – to može biti nečija karakterna crta, način oblačenja, boja automobila, neko dešavanje u svetu ili u neposrednoj blizini.
Ovaj demon može biti prilično suptilan i neprimetan.
Ako mi ne verujete, probajte da jedan ceo dan ne komentarišete ništa i nikoga.
Videćete koliko je teško.
Krenimo sada sa meditacijom i posmatrajmo kako i kada će se javiti ovaj demon. Prema kome će uperiti svoj bodljikavi štap i kako će to zvučati.
Otprilke ovako:
„…Nisi dovoljno XY…“
„…Ne smeš XY…“
„…Morao bi brže/ lakše/ bolje / drugačije da XY…“
Kako se izboriti sa ovim mislima?
Tako što ćemo osetiti kontakt sa njihovom suprotnošću – razumevanjem i opraštanjem.
Prepoznaćemo deo koji kritikuje i pokušati da osetimo šta mu je potrebno. Prihvatanje, podrška, razumevanje, ljubav, oproštaj, pohvala, uvažavanje…, šta god.
Dalje, kroz meditaciju ćemo doći do toga ko ili šta može pružiti demonu Osuđivanja nešto od gore navedenog. Može biti u pitanju Viša sila, Božanska energija, bila koja autoritarna figura- stvarna ili izmišljena, unutrašnja energija, Duh dobrote i opraštanja, Majka Tereza i slično.
Vremenom će ovaj demon početi da gubi svoju oštrinu i automatizam, i to najpre tokom same meditacije, a zatim će se to preneti i na ostale životne okolnosti.
To znači da više neće svet i ljudi u njemu biti objekat kritičarske oštrice, već će u nama početi da se rađa kvalitet razumevanja i otvorenosti prema svemu što ne razumemo ili nam je čudno.
Uporedo će teći proces unutrašnjeg omekšavanja i blagosti prema nama samima, i efekat će biti da će unutrašnji kritičar prestati da nas muči i kinji.
Zbog toga što se gubi razlog njegovog postojanja – neka nezadovoljena potreba. Dobio je šta mu je potrebno i nema potrebe da se dalje duri i bude agresivan.
DEMON # 5: POSPANOST
Ovo je demon koji je suptilan i naizgled bezazlen.
Manifestuje se kao tupost, lenjost, nedostatak vitalnosti i energije, umor ili osećaj zamagljenosti.
U svakodnevnom životu on se pojavljuje u mnogim poljima; uvek je tu i spreman da odloži naše aktivosti i nastojanja. Svi imamo ovu vrstu iskustva.
Krećemo sa meditacijom i ukoliko nas on napadne, to ćemo osetiti kao vrstu izmaglice koja nas obavija, umrtvljuje i govori „… hajde, napravi prvo pauzu, zašto ne bi dremnuo malo…?
Um nakon toga postaje rasut, iscrpljen i tada gubimo volju za meditacijom.
Hajde da pogledamo najpre šta se nalazi u osnovi ovog demona i šta ga hrani.
Prvo, moguće je da nam je zaista potreban odmor, tj. san. Ukoliko smo imali dug i naporan dan, nije dobro da uđemo u meditaciju jer neće biti korisnog efekta. Zato kontaktirajmo sebe –da li smo umorni; i ako jesmo, odložimo u tom momentu sve sem najbitnijeg.
Dalje, moguće je da se Pospanost javlja kao otpor na neko očekivano neprijatno osećanje. To je normalna ljudska reakcija – da se sklonimo i sakrijemo od nečega što nam se ne sviđa. U ovom slučaju to sakrivanje ima vid pada energije i pasivne predaje.
Konačno, ovaj demon se može pojaviti kao manjak svesnosti, fokusiranosti i energije. Razlog je tendencija organizma da ode u krajnosti, tj. ili se nalazi u režimu visoke napetosti, ili odlazi u stanje potpune opuštenosti i onda klizi u san. Ukoliko se nalazimo u stanju intenzivne poslovne angažovanosti tokom dana, ona verovatno uključuje konfuziju, konflikte, ljutnju i slično . Nakon toga( pri kraju dana, napr.) nije realno očekivati balansirano stanje duha i njegovu spremnost za meditativno iskustvo.
Dakle, da rezimiram…
Kada tokom meditacije prepoznate ovog demona, osvestite da je tu, imenujete ga, udahnite duboko nekoliko puta, ako je potrebno prošetajte malo i zatim vidite koja od gornje tri stavke je u pitanju.
Zatim odlučite šta vam je činiti- da li ćete meditaciju odložiti za kasnije ili se vratiti njoj sa novom energijom, svesnošću i fokusom.
Poenta meditacije, u krajnjoj liniji, i jeste podizanje svesnosti i životne energije ,te izlazak iz stanja tuposti, malodušnosti i apatije na prirodan, neusiljen način.
Svaki naredni put ćete biti za nijansu bliži tom cilju, i zato – verujte u proces i verujte u sebe.
DEMON #6: UZNEMIRENOST
Ponekad se u starim tekstovima za ovog demona koristio naziv „ Tigar koji hoda“.
Analogija je jasna, jer uporedo sa njim osećamo nervozu, agitaciju, anksioznost, brigu.
Imamo osećaj da nam se um okreće u krug kao nervozna ribica u akvarijumu.
Telo je ispunjeno nemirnom, vibrirajućom energijom.
U intenzivnijim slučajevima, osećamo kao da smo naelektrisani i tada lako privlačimo pažnju drugih negativnih emocija – straha, zabrinutosti, besa i slično…
Kako god, vrlo je teško biti u meditaciji kada se ovaj demon pojavi.
Tada, najefikasnije je usmeriti svu pažnju na telesne senzacije.
Kakva je to energija? Koliko je jaka? U kojim delovima tela je najintenzivnija? Da li ima kvalitet toplote ili nas hladi i koči? Da li je statička ili osećamo da smo u nekom vrtlogu? Konačno, šta nam poručuje – koju priču nam priča?
„..slab si i nemoćan..; nikad neće biti bolje;…nešto nije u redu sa tobom;…“
Pokušajmo da ne budemo uvučeni u njen sadržaj. To baš nije lako, ali sledeći trik može pomoći:
svesno pojačamo snagu te energije, tog nemira i održimo taj nivo izvesno vreme. Nakon toga, primetićemo da intenzitet opada sam od sebe i kao da ovaj demon nema više tako veliku moć.
I tada izgleda da možemo istupiti iz tog vrtloga koji se sastoji od uskovitlanih delića misli, emocija i telesnih senzacija.
Takođe, možemo iskoristiti proverenu tehniku fokusiranja na sopstveno disanje sa nešto dužim udahom i izdahom dok ne osetimo da se ovaj demon smiruje.
Kada osetimo da smo se doveli u balans sa njegovom suštinom, jezgrom i vibracijama, biće nam jasno da na raspolaganju imamo moćan izvor kreativnosti i čiste energije koju možemo mudro iskoristiti.
On će nam biti moćan saveznik za lakši prelazak kroz svakodnevne životne nedaće.
DEMON #7: SUMNJA
Vrlo nezgodan demon.
Možda je najteže suprotstaviti se njemu od svih u poređenju sa svim prethodnim.
Jer, kada se on pojavi, postajemo paralizovani, sve staje.
Dobro nam je to poznato iz svakodnevnog života.
A šta se dešava tokom meditacije, kako se on tu manifestuje?
Ima ga u puno oblika: – sumnja u same sebe, prema instruktoru, prema meditaciji uopšte…
„… ne mogu ja ovo, teško mi je..“
„ …kako da znam da će mi biti bolje…“
„… ko mi garantuje da to radi za mene…“
Nije bitan objekat, ovaj demon će se zalepiti šta god mu je pri ruci.
Dakle, kada osetimo njegovo prisustvo, imenujmo ga u sebi „…evo je Sumnja, zdravo, dobrodošla…“.
Osetimo kakve su nam telesne senzacije – da li postajemo pospani, oči se sklapaju, energija i volja ističu iz nas ili šta god.
Možda vam na um padne neka metafora – kao da nas neko pokriva ćebetom pasivnosti i bezvoljnosti.
Ali, ukoliko zamislite da sklanjate sa sebe, primetićete kako vaš um postaje sve lakši i oslobođeniji.
Uđite u fantaziju u kojoj ste vi nebo, a sve misli i emocije samo prolazni oblaci i tako ćete učvrsnuti unutrašnji osećaj lakoće i slobode.
Sledeći dobar rastvarač i lek protiv Sumnje je vera.
Gde je naći?
Ako osećate da je trenutno nemate dovoljno u sebi, potražite inspiraciju u iskustvima mnogih ljudi koji su već prošli vaše iskustvo. Ima puno knjiga na tu temu.
Na početku, sumnja se može pojaviti kao vrsta otpora : „- nisam još spreman..; ..ne mogu sad, hajde posle…“, i to je tzv. „Mala sumnja“.
Ona može da raste i tada dobija nove forme – „..šta je uopšte spokoj?..; ..kada je kraj patnje..?“.
Ako ova pitanja postavite sebi sa radoznalošću umesto sa letargijom ona mogu postati izvor vaše unutrašnje snage i inspiracije.
Nema boljeg osećaja – otkriti da se ispod sumnje i bojazni nalazi skriveno blago svetlosti i svesnosti.
A to je vrhunski lek za sve naše unutrašnje rane.
Možda niste sigurni u istinitost ovoga; no kada budete vremenom istrajavali u meditaciji primetićete da su sva stanja našeg uma, sve misli i emocije prolazne.
Zašto je to bitno?
Jer mnogi ljudi imaju ideju da će dostići neko specijalno, prosvetljeno stanje nakon dovoljno dugo vremena provedenog u meditaciji.
Neće.
„Prosvetljenje“ se ogleda u skromnosti, jednostavnosti, blagosti i otvorenosti.
To je ono što ostaje kada se razbeže utvare straha, besa, požude, averzije, egoizma.
Ukoliko ste, makar za trenutak, svesno ili intuitivno osetili da sve ovo za vas ima smisla, ja ću biti zadovoljan.
A u slučaju da vam je potrebna pomoć oko primene svega gorenavedenog, možete me kontaktirati ili pogledati Meditacija po vašoj meri.
