PSIHOTERAPIJA
-ISTINE I ZABLUDE-
SAMO SLABI I NENORMALNI IDU NA PSIHOTERAPIJU...
Uglavnom je istina suprotna.
Odlazak na psihoterapiju je znak snage, odlučnosti i hrabrosti.
Postoje mnogo načina da se borite sa svojim problemima – agresivnošću, poricanjem, optuživanjem drugih, raznim devijacijama, a odlazak terapeutu je dugoročno najbolji.
MORAM DA LEŽIM NA KREVETU I KOPAM PO SVOM DETINJSTVU...
Ne morate.
Doduše, mnoga iskustva i odnosi u detinjstvu odredjuju, više ili manje, naš doživljaj realnosti, emotivne reakcije i životna uverenja.
Nekim terapijskim pravcima nije primarno detinjstvo (REBT, naprimer); neki ga uvažavaju, ali ga ne drže u fokusu (Geštalt, naprimer), a neki (Psihodinamske orijentacije) se njime bave malo ozbiljnije.
Ipak, postoji mnogo terapijskih pravaca , kao i njihovih medjusobnih kombinacija (Art, Transpersonalne varijante, Telesni pristupi, Transakcioni, Sistemski..)
To znači da ima praktično beskrajno varijeteta od kojih možete imate koristi i koji mogu unaprediti vaš život.
A da ne počinju sa „ recite mi nešto o vašoj majci…“
Jasno, najviše zavisi od samog problema. Duboko ukorenjeni negativni obrasci vašeg života će tražiti ozbiljniji pristup, a neki drugi – telesna tenzija, npr. će tražiti ovladavanje relaksacionim metodama bez ulaženja u pozadinske razloge.
Ukoliko se vi i vaš terapeut oko toga složite.
TERAPIJA JE DUGA, NEMA KRAJA ANALIZI...
Ne mora biti.
Vi odredjujete cilj koji želite da postignete. Možete ići po etapama, prekidajući i vraćati se kada osetite potrebu. Možda vam je jedna tema bitna i njeno prevazilaženje vas zadovoljava.
Ili osećate potrebu za konstantnim čekiranjem samog sebe – šta mi zaista treba, kako se zaista osećam i slično.
Dakle, dužina terapije zavisi od vaše motivisanosti, teme koja vam je bitna, a i svega onoga što se usput eventualno pojavi.
PSIHOTERAPIJA FUNKCIONIŠE KAO SERVIS - JA SAM POKVARENA I BESPOMOĆNA STVAR KOJU TERAPEUT TREBA DA POPRAVI I VRATI NAZAD...
Nije baš tako.
Proces terapije uključuje vašu angažovanost i motivisanost, a ne bezvoljnost, pasivnost i očekivanje da neko sve uradi umesto vas.
To znači da proces nije lak, pojavljuju se otpori, inercija starog je jaka. A to je normalno – ne možete iz osobe koja ste trenutno postati neko drugi baš lako i brzo.
Jedan set emotivnih reakcija i jezgrovnih uverenja se ne može zameniti novim bez nepoverenja, sumnje, protivljenja, svesnih ili ne, usmerenih ka sebi , kao i ka terapeutu.
Princip je jednostavan: ne možete dobiti nešto zaista vredno, a da zauzvrat ne platite cenu. U vremenu, trudu, novcu, nerviranju.
Obično bude kombinacija tih sastojaka, ali na duže staze se isplati. Ako mi verujete.
MENE JE TEŠKO RAZUMETI, MOJE JE ISKUSTVO JEDINSTVENO...
Vaše iskustvo jeste jedinstveno, no ipak ljudi imaju iste bazične emocije i potrebe.
Tako da razumevanje dolazi iz te ravni, a manje iz formalnih dešavanja i opisa.
Na primer, bajke funkcionišu tako – u narativima i arhetipovima koje one pričaju svako od nas prepoznaje svoje najdublje potrebe i fantazije.
U uspavanoj lepotici – fantaziju za princom koji će jednom doći
U lepotici i zveri – simbiozu i spajanje dve suprotnosti
Ružno pače – potencijal i moć transformacije
Slično tome, terapeut barata sa odredjenim psihološkim mehanizmima i potrebama, uočava ih , prepoznaje kod vas i daje im mesto, značenje i kontekst.
I tako ste jasniji sebi, drugima , kao i oni vama.
Dovoljno za početak.
