MEDITACIJA
-NAJČEŠĆA PITANJA-
Čemu uopšte meditacija?
Mi, ljudska bića, skrojeni smo tako da večito budemo nezadovoljni.
Zato što se kotrljamo od agonije do ekstaze i nazad ne znajući šta hoćemo, čemu pripadamo i od čega bežimo.
I zato što su konfuzija , patnja , uznemirenost i prolaznost naš usud i naša konstanta.
Ali, dobra vest je da ta četiri crna gavrana ne moraju biti naša sudbina i naša presuda.
I dobra vest je da postoji alhemija koja nas omekšava iznutra i dovodi do mira, svetlosti, nežnosti i razumevanja. Unutar sebe i ka sebi, pa zatim ka drugima.
Ta alhemija je meditacija.
Koje vrste meditacija postoje?
Podela može biti mnogo, ali evo nekih:
Prema istorijsko-kulturnom kontekstu: Yogičke (Trataka, Mandala, Kundalini meditacije…); Budističke (Metta, Vipassana, Zazen, Koan meditacije…); Sufi (Sufi ples, Meditacije srca…); Tao (Tai-Či, Ći gong…); Vedantističke(Neti-neti, Samoistraživanje…); Hrišćanske(forme tihovanja…); Jevrejske meditacije, kao i mnoge druge koje imaju religijsku pozadinu.
Prema načinu primene: Religijska, Ateistička; Estetička; Borbena
Prema vrsti: Usresredjujuća; Receptivna; Pročišćujuća; Preuramljujuća; Paradoksalna; Moltvena
Prema smislu/značenju: Egoičke, Egzistencijalne, Transpersonalne
No, ukoliko želimo da kreiramo željeno psihološko stanje, ili prevazidjemo neželjeno, onda je korisna podela sledeća:
1) Meditacije fokusa: svesno i dugotrajno održavanje pažnje ka odredjenom objektu( disanje, deo tela, slika- spoljna ili unutrašnja, zvuk…)
2) Mindfulness: otvoreno prisustvo uz neosudjujuću svesnost o sopstvenim emocijama , mislima ili telesnim senzacijama u sadašnjem trenutku
3) Utišavanje uma ( prevazilaženje svih pravila /procedura i transcedencija selfa)
4) „Open- heart“ meditacije (razvijanje nežnosti, blagosti i ljubavi prema samom sebi, pa dalje ka svim drugim bićima)
Šta da radim ako mi se prispava?
Ako se to desi, onda ste previše umorni, punog stomaka ili nepravilnog položaja tela.
Budite nežni prema sebi, sačekajte neko vreme i krenite sa meditacijom kada ste odmorni, par sati nakon jela i pravilnog položaja tela.
Ili, možda nesvesno povezujete meditaciju sa potpunim opuštanjem, pa vaše telo automatski sklizne u taj mod i prirodno teži da zaspi.
Koliko dugo treba da traje meditacija?
Orijentaciono( za početnike), u početku pet minuta, a nakon izvesnog vremena dvadesetak minuta dnevno.
Kasnije može i duže.
Meditacija ne sme postati prevelik napor, ali takodje ni biti potuno lagana.
Jer, u prvom slučaju će se formirati stav „teško je, neću se baviti ovim“, a u drugom „bezveze je,nemam koristi od ovoga“.
Oči mi se otvore tokom meditacije. Može li tako?
Ništa strašno.
Neke osobe dožive osećaj prisile i nelagode ako moraju sve vreme da drže zatvorene oči. Zato, u redu je da vam oči u početku budu otvorene ili poluotvorene. Vrlo brzo će se one same zatvoriti ili naći svoj prirodan položaj.
Izuzetak su meditacije fokusiranja, jer one podrazumevaju otvorene oči.
Da li mogu da ležim dok meditiram?
Velika je verovatnoća da ćete u tom slučaju zaspati ili otići u sanjarenje.
Sem toga, potreban je odredjen telesni mišićni tonus tokom meditacije, jer u suprotnom um sluša telo, a ono kaže – vreme je za spavanje.
Dakle, žao mi je, ne može.
Izuzev ako vaša definicija meditacije ne podrazumeva fantaziranje u nekom poluležećem ili ležećem položaju.
Šta da radim ako osetim svrabež tokom meditacije?
Nemojte reagovati impulsno i počešati se.
Osvestite ga, sačekajte par trenutaka- možda će proći.
A ukoliko se to ne desi, lagano se počešite se i nastavite sa praksom. Neka i ta senzacija bude deo sastavni deo meditativne prakse, a ne njen ometajući faktor.
Ne mogu da sedim mirno, uznemirim se/bole me noge. Šta da radim?
Neka ta uznemirenost bude predmet vaše zainteresovanosti.
Pokušajte da je posmatrate i razumete bez osudjivanja.
Ipak, ako ona bude intenzivna, nema problema.
Pomerite se, olakšajte sebi i krenite ispočetka. Bitan je vaš stav, a to znači da se ne ljutitite na sebe i da budete uporni.
Postoji škola mišljenja koja kaže :“posmatrajte svoj bol, izdržite, fokusirajte se na nju i kad tad će proći…“
Ne mislim da početnik, kome je to strano, mora da bude u „lotos“ položaju i tako istrajava, iako oseća bol i neprijatnost u ligamentima i mišićima.
No, ako želite, probajte, bićete bogatiji i za tu vrstu iskustva.
Da li moram da sedim na podu, prekrštenih nogu , u „lotos“ položaju?
Ne morate.
Možete sedeti na stolici sa odgovarajućim naslonom, kao i na jastučićima predvidjenim za meditaciju. Ili, na maloj drvenoj klupici, koja ima odgovarajući nagib za sedenje.
Bitna je stabilost podloge, a zatim i odgovarajući položaj tela. Ono ne sme biti ukočeno, ali ni opušteno i mlitavo.
Vremenom ćete moći da lako i brzo udjete u meditativno stanje bez obzira na čemu sedite i gde se nalazite.
Šta da radim kada nisam motivisan?
Nemojte razmišljati da li jeste ili niste motivisani, već jednostavno uradite ono što je potrebno.
Ne čekajte nikada da motivacija padne sa neba, jer se to neće desiti. Ne upadajte u zamku jadikovke, samosažaljenja i depresije .
Motivacija se održava kroz naviku i tada će biti na visokom nivou, bez dodatnih preispitivanja.
Pogotovo kada osetite rezultate.
Kako da znam koju tehniku da izaberem?
Zavisi od toga šta vam je cilj meditacije, koje stanje želite da postignete i kojeg da se oslobodite.
Takodje, dosta toga zavisi od vašeg psihološkog profila- šta vas frustira/ motiviše, na koje načine se sukobljavate sa sobom/drugima; kakav odnos imate prema svom telu …
Ipak, za početak bezbedno je i dobro krenuti sa, na primer, Meditacijom svesnog disanja( koja može uključivati brojanje, a i ne mora) ili sa Mindfullness meditacijom.
Kada meditiram, osetim strah i druge neprijatne senzacije i emocije. Šta da radim?
Nema bojazni.
Niste ni prvi, ni poslednji kome se to dešava.
U pitanju je normalna i očekivana reakcija vašeg tela i vašeg uma. Jer, vi pokušavate da uradite nešto novo: da iz režima brzine, automatizma, postignuća udjete u režim smirenosti, relaksiranosti i nežnosti.
I tada se pojavljuju otpori u vidu uznemirenosti, straha, ljutnje.
Šta da radite?
Prepoznajte ih, dozvolite im da budu tu i možda poslušajte šta žele da vam poruče. Nemojte se ljutiti na njih, pružati im otpor ili bežati od njih. U početku to neće biti lako, ali budite istrajni i verujte u proces.
Bićete nagradjeni osećajem novoosvojene slobode, lakoće i smirenosti.
Koje sve neprijatelje mogu da očekujem tokom meditacije?
Nažalost, ima ih dosta. Lukavi su i podmukli, a evo najgorih:
Lenjost, tromost- „ ne mogu baš sad, posle ću…“
Sumnja – „ kako da znam da ću imati koristi od ovoga?…“
Grabežljiv um – „hoću da postignem ovo/ono što pre…“
„Bolestan“ um – „ ljut sam na sve, ništa mi ne pomaže, uvek će biti loše, ja sam defektan…“
Malodušnost – „a što moram da se mučim oko ovoga, baš mi naporno…“
Da li treba da pričam drugima o svom meditativnom iskustvu?
Nije zabranjeno, ali ne očekujte da ćete naići na razumevanje.
Prosto, u pitanju je odveć intiman doživljaj. Nalazite se u stanju kada krećete u komunikaciju i dodir sa samim sobom, a tada su drugi višak.
Pre ćete naići na nerazumevanje, a moguće i osudu.
Naravno, dragoceno je ukoliko imate osobe odgovarajućeg senzibiliteta koje će moći da razumeju vaše potrebe i vaša iskustva.
Šta ako odustanem od meditacije? Mogu li ispočetka?
Možete.
Ipak, bilo bi korisno da ustanovite zašto ste odustali i da li taj deo vas koji želi da meditira možda ima neku drugu potrebu koja je skrivena. Dakle, iskrenost ka sebi (koliko je to moguće) je prvi i dobar korak ka meditativnoj praksi.
Ili, drugačije rečeno:
„Nije naš zadatak da tražimo mir u sebi. Naš zadatak je da sklanjamo prepreke do mira koji je već tu“
Koje ću sve koristi imati od meditacije?
One koje su vama bitne i koje ste odredili za svoj cilj.
Ipak, uopšteno..
– nećete se osećati kao da ste stranac u sopstvenom životu
– moći ćete da saradjujete sa svojim emocijama, umesto što one gospodare vama i teraju vas u uznemirenost, usamljenost, strah…
– nećete imati osećaj da ljudi postoje samo da bi vas nervirali i iskorišćavali
– moći ćete da postavite jasne granice oko toga šta i kako želite, a šta ne. Sebi i drugima.
– ojačaćete osećaj smisla, fokusiranosti, jasnoće i kontakta sa sobom
– pretvorićete užurbanost, tenziju i konfuziju u sklad, lakoću i opuštenost i još dosta toga.
Da li je potreban neko da me uvede i poduči meditaciji?
Neminovno ćete se susretati sa mnogim pitanjima i dilemama tokom meditativne prakse.
Strahovi, sumnje, uznemirenosti…“da li pravilno sedim, da li je ovo dobra tehnika, koliko dugo treba da traje, ne osećam napredak, nisam motivisan…“.
Mnogo je lakše da tada pored vas bude neko ko ima tu vrstu iskustva, kao i načine prevazilaženja.
Vremenom, kako budete istrajavali, posebno uz tu vrstu podrške, videćete da meditacija ima mnoge aspekte. To jest, da ona nije „samo meditacija“. Već da ima mnogo dublji i širi efekat – relaksacioni, terapeutski, duhovni …Šta god vam je potrebno, moći će da vam ponudi.
Detaljnije možete pogledati na Prepreke na putu meditacije.
Ukoliko želite da naučite da meditirate,
pogledajte Meditacija po vašoj meri.