PSIHOTERAPIJA
-NAJČEŠĆA PITANJA-
DA LI MORAM DA IMAM OZBILJNE PROBLEME DA BIH DOŠAO NA PSIHOTERAPIJU?
Ne morate.
Možda ste u dilemi oko promene posla. Ili mesta boravka. Ili ste u nedoumici oko toga da li ostati u emotivnoj vezi.
Tu su i problemi sa komunikacijom i uklapanjem – na poslu, porodici i slično.
To su sve realne životne situacije i zašto ih ne bi rešili na najbolji mogući način?
Dakle, ne morate biti u ozbiljnoj depresiji, anksioznosti , strahovima ili konfuziji da bi ste se obratili psihoterapeutu.
Da li bi dozvolili da vašu baštu sa egzotičnim i retkim biljkama uništi korov, pa tek onda reagujete?
Verovatno ne.
Isto tako, možete sprečiti da se u vašoj duši ukorene strah, ljutnja, sumnja, očaj, beznadje i slične štetočine.
Tako što ćete ih zalivati nežnošću, prihvatanjem i poverenjem.
Taj eliksir je psihoterapija.
ZAŠTO JE BOLJI RAZGOVOR SA PSIHOTERAPEUTOM OD POVERAVANJA PRIJATELJU ILI PARTNERU?
Zato što je terapeut objektivniji i neće od vas praviti neku verziju po svom nahodjenju. Zato što će uočiti vaše dileme, emotivne blokada na način koje vaš prijatelj nije u stanju. I moći da ih „hendluje“ na način da ublaži njihov destruktivni uticaj.
Jer je obučen za to, poseduje adekvatnu edukaciju i praksu.
Konačno, ne možemo uvek podeliti svoja osećanja sa okolinom- osećamo se krivim, lošim, stidimo se i slično.
Naravno, podrška okoline je dobrodošla i dragocena. Samo treba biti svestan njenih ograničenja.
Drugim rečima , jedno je „ventiliranje“ i plakanje na ramenu prijatelju, a drugo rešenost da nešto u vezi svoje zaglavljenosti popravite i dugoročno se osetite bolje.
KOJA VRSTA PSIHOTERAPIJE/KOJI PSIHOTERAPEUT JE ZA MENE?
Nema unapred definisanog odgovora.
Ipak, za neke problematike su uputniji neki terapijski pravci. Na primer, za rad sa traumatskim iskustvima je pogodan EMDR (Eye Movement Desensitisation and Reprocessing); za rad sa stidom, depresijom, anksioznošću- Geštalt, REBT .. , i tako dalje.
Konačan odgovor ćete dobiti u razgovoru sa vašim potencijalnim terapeutom. Pitajte ga kog je pravca, da li ima iskustva sa temom sličnom vašoj, eventualno šta predlaže.
Takodje, obratite pažnju da li vam kao osoba odgovara – njegov/njen stil, temperament, način komunikacije.
Muški ili ženski terapeut?
To je sekundarno pitanje.
Vaš konačan utisak će vas opredeliti da li je ta osoba za vas.
Ako osetite teskobu, uznemirenost ili odbojnost, verovatno niste jedno za drugo. Tragajte dalje.
Nemojte se libiti da kontaktirate više terapeuta i tako dodjete do odgovarajućeg. Budite svesni koje sve osobine mora on imati da bi za vas bio zadovoljavajući.
Da li vam je bitno da bude autoritativan ili nežan?
Da li cenite preciznost, urednost i analitičnost?
Ili, neobaveznost, lepršavost,nemanje granica ?
Možda vam je bitno godište. I to je u redu.
U krajnjoj liniji, moguće je nakon par susreta promeniti terapeuta. Ne morate osećati bilo kakvu prisilu i pritisak.
Cilj je unutrašnje cvetanje duše, a preduslovi za to su osećaj sigurnosti, poverenja i zajedništva.
I neka vam to bude vodič.
KAKO IZGLEDA PRVI SUSRET?
Za početak, tako što ćete se pomiriti sa tim da osećate izvesnu nelagodu i uznemirenost.
I to je normalno.
Bilo bi čudno da budete potpuno hladni i ravnodušni.
Prvi susret služi da saznate najbitnije stvari o svom terapeutu, kao i on o vama- koja je vaša problematika, koja su vam očekivanja, da li već imate terapijskih iskustava, ali bez ulaženja u detalje.
Reći ćete samo onoliko koliko želite i ono o čemu želite.
Ne sme da se desi da osećate da terapeut svojim pitanjima prelazi vaše granice i čini da se osetite zbunjeno , uznemireno ili povredjeno.
Imate pravo da mu postavite pitanja koja su vama bitna.
Možda vam je bitno da je religiozan, ili čime se rukovodi – kojim principima i vrednostima u terapiji. Ili da je porodična osoba.
Šta god.
To je vaše pravo i nemojte se snebivati oko toga.
Važi i suprotno.
Možda vi kao osoba ne odgovarate terapeutu iz nekih razloga. Zbog problematike za koju nije adekvatan ili drugih razloga(napr. vi ste u procesu žaljenja, a njemu je preminuo roditelj).
Dakle, cilj prvog susreta je da osetite ima li razumevanja, poverenja i mogućnosti za kvalitetnu komunikaciju izmedju vas dvoje.
U ČEMU JE RAZLIKA IZMEDJU PSIHOTERAPIJE I SAVETOVANJA?
U tome što ćete kod savetovanja dobiti odgovore na to šta i kako uraditi, dok psihoterapija ima mogućnosti da razume razloge i dublju motivaciju vaših želja, odnosa i stremljenja. Kao i da vam ukaže na razloge vaših emotivnih blokada, nesigurnosti, strahova , pa zatim radi na njihovom prevazilaženju.
Neki terapeuti se striktno drže pravila da ne daju savete, već im je primarni zadatak da osveste klijenta i predaju mu odgovornost.
Moj stav i osećaj kojim se rukovodim u svom radu je da nije neophodno postavljati jasnu granicu izmedju jednog i drugog.
KADA MOGU DA OČEKUJEM NAPREDAK?
Ne znam tačno.
Zavisi od vaše motivacije, teme sa kojom dolazite, očekivanja koje ste sebi postavili, unutrašnjih blokada koje imate, objektivnih okolnosti koje vas ograničavaju.
Ipak, u početnom razgovoru se dosta toga može razjasniti i postaviti mapa puta, bar okvirna.
Sam terapijski proces nema za cilj konačan crno/beli efekat – cilj jeste ili nije postignut.
Mnogo dragocenije je ono što se dešava tokom putovanja – proces unutrašnje transformacije i osnaživanja.
Slikovito rečeno, ako već putujemo na more, zašto ne bismo uživali u krajolicima tokom puta? Zastali, prošetali livadom, obišli napuštenu pećinu, slikali ptice i cveće ili gledali u nebo.
No, ipak, terapijski proces može imati zastoje, ćorsokake i teškoće raznih vrsta. Napredak može funkcionisati po principu- korak napred, korak nazad; dva napred, jedan nazad.
Ali će ga biti.
Jedini način da ga ne bude je da ne preuzmete ništa i čekate promenu da padne sa neba.